Godišnjica Nikole Čupića

70 РАТНИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ДРУГОГ СРПСКОГ УСТАНКА

све што Милош буде угодио с падишом у Цариграду, молећи да им се допусти чувати царску тврђаву, и излазити из ње у град и радити своје занате, а даће Србима јемце да ће бити мирни.

Милош им је на то одговорио: да би радо примио њихову понуду, али пошто зна, да народ који се до јако крвио с њима, неће то хтети, посаветовао их је да остану на миру у својој тврђави, док се мир не углави, па да ту бране и себе и царску тврђаву ако би Срби пошли против ње, али у град да не излазе никако.

И тако је и на томе остало, и град Смедерево, без смедереаске тврђаве, прешао је у српску власт у исто време кад и Пожаревац, при крају месеца јуна 1815. год.

12. Ослобођење Нарановца — Нраљева —.

О Цветима 1815. када је у Такову речено да се устаје на Турке, Латиф-ага, муселим чачански, десио се у Карановцу, где се био доселио још о св. Сави ' те године са 600 људи посаде чачанске коју је довео ту сам“ собом.

Чувши за српски устанак, он се није више ни враћао у Чачак, јер је у Карановцу имао велико земљано утврђење, које је требао да чува, а за Чачак веровао је да ће му доћи помоћ из Београда, за коју је он одмах и поручио, а дотле биће Чачку доста 600 људи које је он тамо оставио. >

Латиф се, тако исто побринуо да и за одбрану Карановца добије још војске и ову је тражио од Адемпаше, гувернера санџака ново-пазарског.

И од прилике, баш у време, кад је Ћаја-паша долазио Чачку у помоћ, хитило је и 1500 људи турске:

7 М. Ђ. Милићевић, Поменик, стр. 204.