Godišnjica Nikole Čupića

| од

РАТНИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ДРУГОГ СРПСКОГ УСТАНКА

из

Ну и Срби су, и ако разбијени на Столу и стерани у Маглич, одмах за тим, спустили се у Карановац, и оптекли га са свих страна , не дајући Турцима да се ма куд макну из Карановца.

Муселим Латиф, који је поизодавна боловао од ране коју је добио још за времена Карађорђева устанка, умро је после ових догађаја, у Карановцу, ну Турци су сеи после њега држали ту.

Обе стране осећале су се доста слабе да једна против друге штогод предузимљу и за то су, по ЛатиФовој смрти остале обе на миру, пазећи само једна на другу.

Тек по паду Чачка, кад је војвода Милош послао и војводу Аврама Лукића, да мотри на Турке у Карановцу, ови су изјавили Србима: да ће предати самоме Милошу и свој град Карановац, и своје утврђење у њему, ако ће им Милош допустити, да слободно и уз поуздану пратњу Срба, са својим оружјем, оду у Турску.

За то је Милош, како му је ово јављено, и како је ослободио Пожаревац од Турака, похитао у Карановац и ту примио од Турака и град и утврђење ' и Турке оправио у Турску “.

73. Мачва и бој Срба с Турцима на Дубљу.

Кад је војвода Милош Обреновић оставио Чачак и Љубић и потекао у београдски крај да и њега узбуни против Турака, и кад је, у то време, и кнез Јовица Милутиновић, био већ дигао ваљевски крај, Милошу је било у памети да устанак српски треба да захвати што пре

1 Вук Ст. Караџић, у својој „Грађи» стр. 112 и 113 говори само о предаји Карановца војводи Милошу, а не помиње ни једном речи бојеве пре тога на Столу и догађаје на Магличу.

2 Не знамо тачно дан, кад се Карановац предао војводи Милошу. ал по паду Пожаревца, можемо рачунати да је то било с почетка месеца јула 1815. год.