Godišnjica Nikole Čupića

РАТНИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ДРУГОГ СРПСКОГ УСТАНКА 75

је дотле прикупио око себе до 150 момчади и бећара, и кад им се придружио и Панта Рабаџија из Шапца, са својих 15 момака, само да би их завадили с Турцима, напали на Турке на Бајиру код Шапца, и на мосту преко баре идући са Бајира у тврђаву, и ту су потукли и поробили доста Турака; али им и то није користило м ного , јер кад се после тога, неки део те чете састао са харамбашом Марком Штитарцем, који је такође имао својих 12 момака, изишло је пред њих око 200 кметова и казали им: да неће да се дижу на Турке и нек се и они клоне Мачве док се народ није дигао на њих; а кад су мало за тим опет дошли међу њих : Срдан, Штитарац и Панта, рекли су им: да не улазе у Мачву и не буне свет да узалуд гине и роби се, кад је њему добро под Турцима и кад он воли за ибриком него за крстом ! !

Хотећи обезбедити се још боље против овога наваљивања, да, без поуздана изгледа на успех, устају на Турке, Мачвани су почели спремати се да се против тога и од тога и бране: изабрали су себи вођу — сераскира — Живана Чоњагу из Салаша, и поново су уверавали Турке Шапчане и Лешничане о својој преда= ности.

Срдан опет, да ово противљење саломи, пошто је увећао своју чету с нешто устаника из Шумадије, и узео уза се Симу Катића и Панту Бановца, почео је да приморава Мачване на устанак, насилно: напао је на куће кметова у Петловачи, у Рибарима и у Прњавору , попалио их је, опленио и одвео собом сву њихову стоку.

Ну, ни тада, ни то није помогло, као што није по– могло ни што је после овога, дошао у Мачву војвода Ђушо Стојићевић, који је пошао у село Равње да тамо обнови опкопе из 1813. год.