Godišnjica Nikole Čupića

РАТНИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ДРУГОГ СРПСКОГ УСТАНКА 77

па ни пина

И тако поред Чупића, ни Молер није могао учтинити да се Мачва покрене.

Али се тада. на место Змаја од Ноћаја, појавио у Мачви, његов друг из првог српског устанка, чувени и храбри прото, Никола Смиљанић, који је, вративши се из Аустрије, био код војводе Милоша на Чачку, па од њега послат и он у Мачву, дошао у своје село Белотић, где су му се одмах придружили : Срдан, Бановац, Ђуко Стојићевић и одмах сви заузели китошки друм.

Наскоро за тим дошли су из Црниљева са свога стадишта : Петар Молер, кнез Јовица Милутиновић, Гаја Дабић и Боја, син војводе Анте Богићевића, са 1000 својих војника, у Липолист, па су одатле, после, прокрстарили кроз Мачву и вратили се у Белу Реку, где су се сусрели с другом српском војском од 1000 људи са харамбашом Марком Штитарцем, Милутином Петровићем — Хајдук-Вељковим братом — Бакал-Милосавом и УзунМирком , па сви заједно отишли у Клење где су стигли у очи Петрова дне — 28 јуна 1815. —.

Свима нокретима ове две српске војске кроз Мачву, био је циљ, да се Мачвани и Поцерци приволе придружити им се и поћи против Турака; и он је тада и постигнут. Мачвани су постали од једном са свим други људи; не видећи се више остављени самима себи, већ у кругу силе, која ће их прихватити и потпомоћи, они су почели, лаћати се свога оружја и пристајати уз остале устанике, и било их је ускоро доста, у реду бораца за своју слободу и слободу своје отаџбине.

До тога времена била се прикупила доста голема. турска војска у Босни, под командом Рушид — Хуршидпаше, онога истог што је 1813. год. саломио српску

1 Вук Ст. Караџић, у својој „Грађи“ пишее га свугде само. Рушић-паша.