Godišnjica Nikole Čupića

6 С МОРАВЕ НА ВАРДАР

развијају се као нека варошица, зарад свога згодног положаја. Али да видимо шта имамо да забележимо о староме и сада чудном судбином обнављаноме и на неку нову улогу потиснутоме Прешеву.

Пошто смо свршили поздраве и Ф+ормалности које се обично врше на граници, пошто смо попили и каву добродошлицу, ми се кренусмо даље уз пратњу турских заптија, за које ми рекоше да су се пре звали заптије, а да се сад зову џандрма |гепдатпез). И Турци су, дакле, узели Француску реч. Пут иде равним пољем све до Бујановаца, где ће бити нова железничка станица. Ту смо видели и железнички пут од Солуна који се гради ка нашој граници. После се наш друм вијуга по застранцима и косама, и прелази један виши превој, на коме је ветар брисао свом силом свежине и оштрине. Наврх тога превоја видех један напуштен омањи хан, „ограђен као обично четвртастом зиданом авлијом. Кад се сиђе са тог виса, онда се дође у Биљач хан, украј самога друма, опет на крајњој падини благих висова с истока. Мало даље к истоку од хана, у једној долини, на три четири километра даљине, види се повеће село Биљач. Покрај њега су сад чадори војске, која ће, кад време већма за– хладни, настанити се у селу. Испод хана ка западу, па-– дина на којој је хан спушта се у равно поље око Моравице, која по средини вијуга, а на оној страни, на последњим терасама падина од Кара-дага |Црне Горе), мало још к југу, види се Прешево, у даљини од четири пет километара или мало мање. Гомила кућа поређаних по првим терасама узбрдице била је обележена једном џамијом. Али време је да погледамо нешто и другове с ко– јима путујемо.

С нама је био кајмакам из Прешева, стари један ви– сок Турчин, с кривом сабљом преко рамена по староме