Godišnjica Nikole Čupića

ДИРЕКТОР 12'

ита атеље пи и -- пева аслинанј пне пити ан == ==" 2

то трајало. Знам да је више говорио он него сви ђаци. Мене је питао из Катихизиса нешто о Совести. Сећам се само да ми бејаше поставио овако питање:

— Има ли во разума и совест ' |

— Нема! одговорих ја са свим случајно.

— Како да нема! одсече се он. А зар ниси видео како он, кад провали ограду и поједе кукуруз, неће онда да легне, да га о затече газда, и да га Излема, него бежи!

Акценат којим је овај директор говорио, и његово врекање, заједно с његовим целокупним држањем, учинише да сам једва чекао да ми рече да седнем.

Мој добри учитељ приђе к мени, и шану ми:

— Добро је, добро!

Испит се сврши. Директор оде пут Београда; људи сељаци разиђоше се свак својој кући, 8 наш учитељ спремаше се да заврши школску годину, и да ђаке распусти на одмор за неко време.