Godišnjica Nikole Čupića

130 из СВОЈИХ УСПОМЕНА

је баш тада био ђаком и учитељ у основној теразиској школи у Београду. Њему оде мој отац да се разговори о мени.

После два дана отац се врати из Београда. Вадећи из бисага што је ком купио, он сестрама даде нове јеменије. Моја сестра Перуника, која ме је јако волела, рече:

— А шта си, тата, донео Милану !

— Милан ће скоро сам у Београд; па онда нека се влада варошки по својој вољи...

Ово отац рече као од шале, али се лице његово сијаше од неког унутрашњег задовољства. Ја се тада ослободих и овеселих, јер ми се чињаше да је отац већ нешто добро смислио за мене.