Godišnjica Nikole Čupića

РАСТАНАК С РИПЊЕМ

Бејаше на Светог Илију, године 1845. Гучали смо више куће под Ракљатни Орахом. На ручку и погле ручка прибраше се готово сви наши кућани, а мени је већ било казано да отац хоће да ме води у Београд у школу.

После ручка спремисио се за пут. А ласно или бејаше спремити се. Отац не хтеде ни коња узели:

— Задржаћу се. бојни се, дуже, говораше он: _ па Ште да ми троши у механском харт, Могу и пешке,

И тако отац заметну на раче торру с хојим Пркобукама (друго ће ми се послати На колима лопније), а ја узед једно ставленде магтила што ам КУБА) 04 џешље сан. Шо један свежањ 1:'134ИХ Пера, Која #ЉИ На купио по потобу. а вожда ИО начола) ил ЖИНИХ |уГАКАа Боје су ро оно врсте „Ло љуто ГТрАДАЛЕ 04 МЗЉИХ ИУ сташних пЕсаја Поа #21197р94 АК9 ДУ МУКЕ Дује учинила јр» Ена 1:0'ЛИ Љ7:93. 2:19 У 1АЛНА, 'Р 1 подила |г ТРОЉЕ ГОД 92 батсе РИЛУ МО ЛИрљНИУ),

Деб за: ја 2794.

Маса па ј9 о 318. .,%3љ 21 58, 4 77 ле еветувале ЕОС: ЕА Та ееје ја %2 КС улЖо ЊЕ Гали У ДЕнавт. ја је КПА. 2 о јенаа 211296%. Моја: ба УЧЕ беле ДО ФЕ.ЦЕ ич. 740 '% 60,7 '' 17: Шајтат Кроа 2: усдЕв Ко 2479054 ба '# Ре Е,

,•