Godišnjica Nikole Čupića

152 ПРАЗНОВЕРИЦЕ И ЗЛОЧИНИ

и – —— и НЕ -– + | — =: - - - = РГ 1 понос -=====_ =

најмлађи из 1758. Овај рад уваженог хрватског академика изашао је у исто време кад и наше предавање о суђењу вештицама и тек нам је у последње време до руку дошао. Он нам са своје стране такође утврђује истину, да су ну овој једној грани празноверице тако исто безбројне као што је безбројан и низ појава свакодневнога живота и да се поступности последњега, потпуно и у првима огледају. Он нам је у исто време још једном потврдио и ту истину, да је празноверицама првобитно извор у незнању и неразумевању природних појава, а да се оне после, донекле, по закону инерције — који важи у извесној мери и за појаве душевног живота — одржавају и поред свега напретка, који дато друштво показује на пољу образовања. Јер као што хирург са својим ножем не може с позитивношћу предупредити да потомак не наследи какву брадавицу, која је готово типична у породици његовог претка, исто се тако и још у мањој мери може тврдити, да ће се просветом, која је бар код нас ограничена још увек на мали део, стати на пут живљењу и дејству празноверица, Које су се стотинама година усађивале у наш душевни организам и које још и данас чине важан саставни део нашега интелектуалног и друштвеног бића. Што је још важније, наше празноверице ће се, сачињавајући консервативни елеменат нашега душевног организма, сударати често с тежњама напретка и бити повод слабијим или јачим друштвеним потресима, који се јављају као природни пратилац свакога напредовања у вишем органском животу. Како пак свако напредовање претпоставља за сам свој постанак и за своје биће трошење више снаге и енергије, а Како је човек, по самом нагону самоодржања, склон да ову штеди, то ће се природно дуго времена одржавати поглавито оне народне празноверице, које као да служе на то, да се без ве-