Godišnjica Nikole Čupića

ан пп — = ——---— — — —

дођем, ти на тајно пропитај, како би се могло блато тражити и откопавати, да Турци и требињска власт не обазнају.“ Пошто се посаветовао са сељанима, онда п0јединци од њих казују што о ствари знају. „Ја бих знао, вели један. по казивању нашијех старијех, на три начина казати како се благо копа, т. ј. начин кад се Оолато у сну сније, други, кад црни јунац наступи гаје је благо закопано, па роговима копа и стане га мунњава, а трећи, кад се планински џини у треће кокоте над закопаним блатом окупе и саборишу.... Ја се браћо опомињем у моје дјетињство, продужује опет други, кад се мојему покојном оцу бејаше у сну сњело благо, те он позва брата и два рођака, па им каза, ин у зору, пошто иза брда изађе Даница, кренуше онамо, гдје их је покојни отац водио. Узеше са собом марчаног кокота и овна црна без биљега, па обијетелицу и мотику. Уговорише да од кад из куће изиђу нема нико ни цигле једне ријечи изустити. Кад су дошли на мјесто, пок. отац закла преводника и окрвави све наоколо куда се има откопавати, па прије сунца почеше откопавати. Свак мучи. Ископаше једно два аршина дубине, док им се указа једна отесана плоча... Отац ми покојни закла над овом плочом марчаног кокота и окрвави ону плочу. Мојему пак стрицу не даде несрећа и зли час, но рече: — Помози Боже јутрос ал икад! — а отац му викну: — Ками ће ти помоћ и са мном заједно, што не шутиш 7 Језик ти се да Бог да скаменио! Дигоше плочу, кад ли се пунана каменица блага претворила у угљевље, те они натраг у зле и дома празне вреће у шаке пухајући...“ Најпосле је дотао и мајстор Никола са старом властелиновом књигом из Дубровника и једним својим пријатељем па позива Луку да још са једним својим пријатељем и њима двојицом пође на посао. Вели му да собом понесе једну обијетелицу И 1“