Godišnjica Nikole Čupića

164 СРАЗНОВЕРИЦЕ ИН ЗЛОЧИНИ

~ и = пате - ———— ——__ И пи виа

жетвЕу. а по ногућству и једну ћускију, а он већ носи с“ све што треба. „на најпотље и отроване воде за зми,џ, Боја увијеБ над благок у Колутач спава. и Ни чви се на свијету не Он могла убити, но би наз свијен очи израдила. ад се у зору пробудинио, продужава најстор Никола, поведи же гдје је био прастари манастр Св. Николе т Џивару, далеко три черека сата од Требиња. књига каже спрам југа, и с десне стране бившег олтара има један станац кам, из којега љети и знин пишти вода, и у њему је урезан крст Соломунов(:). Али пошто из куће кренемо, чувајио се да не ош који од нас што проговорио, докле год посао не свршимо.“ Кад су на посао пошли „Тука не заборави са собон узети у прићесак мало рена, три драче црнотрна и воштану свијећу, јер је од таста Јовице оне ноћи чјо, да све троје ваља уза се имати; кад се благо копа.“ Кад су већ дошли на само мјесто и све натли, као што су ишчекивали „Никола извади из њедара једну кретату торбицу, па њом окрену три пута око "мана. Нити га Бо чује ни зна што учи, осим само га виде да све нешто миче вилицама и усницама, да зобље шанахију. па из торбице извади једну · бочицу пунану агијазме (посвећене воде) и китицу ока, и у накрст пошкропи оно мјесто, гдје се Микопати, ин тек што сунце на истоку ограну, узе зтељицу, н Њом на четири стране крстовидно заби', па предаде „јуци н учини знак да копају. Копа изгрће ва сву прешу измјењујући један другога. фице ни се пречасте пријеклопнице и сви уски6 од радости. Но кад ах дигоше и нађоше мртвачке «а, увјершше се да није у гробу друго било осим (о тијело, Сад ће рећи Никола: — Нијесам ја о крив, што ништа не нађосмо него они, који је књигу писле, Ама ћемо сјутра поћи код разореног