Godišnjica Nikole Čupića

ПРАЗНОВЕРИЦЕ Н ЗЛОЧИНИ 165

— аи === јат Ел

манастира Тврдоша; тамо ћемо, уфам се, по чисто наћи, али треба да ми до сјутра добавите фрна коња тастута или црна тророгаста овна...“ Набавили су пастуха и отишли су и тамо. Навели су га на место, где је мајстор Никола држао да је закопано благо, „док од једном стаде га кроз ноздре пухање: неће да онамо приступи. Потежу га а он ногама запро, ни десетина, га не би могла с мјеста покренути.... Откопаше колико један аршин и пб, и показа им се седам већијех и мањијех 'бакренијех котлова и у ниједноме не нађоше змију. Рече мајстор Никола: — Ово је све било пунано блага, али (га) је неко прије нас давно дигао.“ За тим је по вечери мајстор Никола предлагао, да сутрадан иду пут Клобука, „где по његовој књизи у гробљу, око Аранђелове цркве испод града има једна џара (земљани велики суд) пунана злата.“ Но више нико није хтео 38 ЊИМ ићи.

Као што св види, у самој овој приповеци има нбколико варијација празноверица о закопаном благу. Но кад смо на југозападном крају нашега народа, онда да овде прибележимо још и оно, што смо о овом предмету сазнали приватним путем. Тако г. про. Зоре пише, да је у Дубровнику (на Пилама) још прошле године један поморски капетан по упуству неке Пиганке копао благо у свом врту, и да је с тога дошао у сукоб са својим суседима. Дум Андро Мурат пише да је, много о закопаном благу, слушао као дете на Мајкову. Не зна никога, који би га био нашао. Сећа се, да благо неће да се укаже свакоме, да га где когод ВИДИ у сну, па да га нађе кад отиде онде, где му је у сну речено, да се обично копа ноћу; кад се копа да га нестане ако се проговори или ако петао запева; да на благу буде и какво стратило које проговори, Н. пр. „што си ту дошао ј“ „што ми сметаш '“ ит. д. Пријатељ