Godišnjica Nikole Čupića

166 ПРАЗНОВЕРИЦЕ И Злочини |

Мурат послао нам је уз то ове две врло занимљиве забелешке свога друга дух Јоза Бри.и, мајковског пароха:

4. Неки Кристо Рајковић приповедао му је следећу прпаиоветку :

„Био је један пут један чобан, који је сваки дан ходно на пашу близу једне велике пећине и чувајући овце свирао би у сврдоницу и тако свирајући пристуишла би к њему једна змија с круницом на глави!“ и све пред њим балала (играла). Један дан ће рећи змија чобану: — Чујеш ме синко. Ти се немој од мене ништа оојати. Већ за годину дана долази сваки дан на ово мјесто н тако свирај. А након годину учинићу те честита ни богата. Чобан, како му змија рече. тако и учини. За читаву годину доходио је пред шећину, отб.ле он змија к њему долазила. Након годину дана рећи ће му змија: — Чуј ме, синко. Ја нијесам змија, већ син краља и виле, и они ме за инат змијом учинише. Али ето доврших годину њихове казне, и будући си ти твојијем свирањем учинио те су онп заспалн и већ годину дава енавају, то ја имадох времена утећи и провртјети зидине од ове немиле пећине. Ја Хоћу да се одужим датом ти обећању. Хајде доле у ону ледвну. Покрај ње ћеш наћи једну малу јамицу. Отвори је и и у њој ћеш наћи неброгено вилино благо. Чобан отиде. некона и нађе у јами једну џару (итал. слага) и у њој небројено благо. Узме ин понесе га својој кући гдје је живео и велике дворе саградио, захваљујући на толикоме дару змнји. која се опет претвори у свва краљева. После емрти његовог оца пестао је и он краљ у При. типу. Од тога кољена изишао је Скендерсег().“

гола Домаћин приповеда _да је један пут овном ногријемку у Мајковима са својијемн еек. Матом Барбарусом. Кад је било около у гдје неште у једном малем гробу млати.