Godišnjica Nikole Čupića

ПРАЗНОВЕРИЦЕ НП ЗЛОЧИНИ 167

раеиииоњр о———————

Престрашени дигоше се и пођоше к својој кући. Сутра дан исто отидоше, али зором. Чули су исти стрепет, али будући је зора свитала, нијесу се престрашили, већ отворише гроб. Кад из њега излетите све као неке тице чиопе (сурзејив арпз5). Кад тице излетише, нађоше једну џарицу и у њој пуно муните (новаца), коју су однијели некоме Интлизу, што је стојао у Дубровнику на Плочама. Он их је преварио, јер им је рекао да је мунита стара и да не ваља ништа, већ да им је дао за све 42 Фјорина. Домаћин мисли, да су оне чиопе биле виле, а да оно у џари има бит било неоројено благо, којијем су виле њих хтјеле богатијем учинити, да им не би требало више никад зарађивати, него да их је преварио Инглиз, кучији син, и да од тада више никад ни у чем нијесу имали среће.“ — Држи се да је овај Енглез био чувени Еванс.

Копање блага зове се у Хрватској п Словенско) „Ићи у рис.“ '“ Наш народ у Македонији пи Старо) Србији верује у велико у биће закопаног блага и то у великој мери. То је једногласно сведочанство наших консула у тим крајевима, г.г. Бодија, Станковића и Нупића. Наш пријатељ, Ориђанин Коста Групчевић, који сада живи у Цариграду, послао нам је о томе податке, које ћемо ми саошптити у целости поред све опасности, да се у њима понови, што је до сада већ истакнуто. Пада у очи, да г. Групчевић, који добро познаје савремену и старију грчку књижевност, Није у њој нашао ништа о предмету, који нас овде занима. Сви људи у опште у оридскоме крају, верују да има много закопаног блага, и то особито у Ориду. Испод сваке пете земље, веле, налази се закопано благо, али наћи га, није срећа свакога. (Становници ових крајева нису у томе са свим празноверни по г. Групчевићу, већ своје веровање у биће многог закопаног блага оснивају на