Godišnjica Nikole Čupića

ПРАЗНОВЕРИЦЕ И ЗЛОЧИНИ

168

томе Факту, што је Орид бно у своје време престоница, што је у њему било кнежева и другог великог племства, које је било врло богато, и које је своје благо закопавало у земљу (данас се још у Шумадији држи, да многи домаћини закопавају новце под праговима својих домова), не могавши га понети собом у нову при напуштању своје старе постојбине, у тренутку турске најезде. То се исто тако верује и за Кроју, престоницу Ђорђа Њастриота (Скендербега). Арнаути верују, да ] Кроји има закопаних бачава пуних злата, но веле да се срећа још никоме није јавила да то благо пронађе. ЈГразноверије се огледа нарочито у путу 8 средствима, како се до закопаног блага долази. О томе важи у главном ово: Као и у нашим западним крајевима и Шумадији, да би се закопано благо нашло, мора се најпре јавити човеку у сву: на коме је месту закопано, у чему је (у казану или у ћупу), колико треба дубоко да се копа и т. д. Кад се то јави, онда човек, коме се јавило, треба пред вече да иде на дато место, Да просне по њему пепела пи да се врати кући. Посипање пепелом бива из истих побуда, као и по осталим крајевима, да се ухвати траг животиње, која ће се ноћу ту појавити, и која за тим треба да се принесе на жртву (израз г. Групчевића), јер у случају, да се жртва не принесе, благо ће се претворити у угаљ. Исто ће се десити, ако човек саопшти коме што о закопаном беже чоје му се јавило или још кога поведе да с њим риа копању такође не треба нико ни да га ВИДИ. е још верује да човек, који налази закопано не може дуго живети, већ да ће ускоро после зети. и изгледа да празноверица о закопаном благу ије тако јако развијена и распрострањена као у (сточним крајевима. Ево Н. пр. шта о томе бе-