Godišnjica Nikole Čupića

ПРАЗНОВЕРИЦЕ И ЗЛОЧИНИ 173

~ з и о

пане, заклати нешто, те то место оросити крвљу. Треба, заклати онолико (2, 8, 5, 9) браће, сестара, ма било пилади и прасади од исте мајке, колико је наменио онај, који је новац закопао, и колико се у сну каЗало. Једноме се човеку приказивало неколико пута у сну, да испод прага у његовој кући има пара, али да их може ископати тек онда, кад на том месту закоље девет брата. Он одмах насади квочку, која излеже девет пилића, закоље их све и копајући наиђе доиста на новац! У овим крајевима може новац ископати свак, ко испуни овај завет, ма копао сам или у друштву. Али копач не сме сам затрпавати ископану рупу, јер би од тога умро, већ то треба да учини ко други. Мој пријатељ Срет. М. Аџић, предавач нишке учитељске школе, коме сам захвалан за, саопштења ђака те школе, каже да се у Врњцима и околини верује, да закопаног блага има тамо, где се види да гори „свећица“ (Кад се види да негде гори „евећица,“ верује се још да се ту виле чешљају или вечерају). Ако се то опажање саопшти код ватре, новци ће побећи. — У околини Алексинца се опет верује (Василије Мутавџић ђ. уч. школе) да при самом копању новаца треба да гори воштана свећа, па се то верујеи у Крајини (Василије Пилетић), и та свећа треба још да је грађена, на Велики Четвртак или на Велики Петак. У овим крајевима ина и нарочита молитва, која има да се очита кад се отпочне копање и кад се на благо наиђе. (Светозар Ђорђевић саопштава опет из исте (алексиначте) околине, да сам онај, који закоца новац, одређује п0сле колико ће се година он моћи ископати, ко ће га моћи ископати, која ће га животиња чувати и шта том приликом ваља да принесе на жртву. Ако би га ископао случајно неко, коме он није намењен, пре времена, онда он с тутњавом бежи даље у земљу, а ако би га