Godišnjica Nikole Čupića

152 ПРАЗНОВЕРНЦЕ И злочиви

„Од сна поднаредниковог ми смо о овоме више пута говорили. У колико се сећам 27. у вече спавали смо заједно у соби бр. 1 где је био растурен обојени запрежни прибор, и одакле је поднаредник растерао војнике да спавају по другим собама, те смо ту остали само ја и он. Тада ми је он једнако причао о томе да то мора да буде и да ћемо наћи паре. Ја сам се опирао и говорио му да нећу то да учиним скоро све до онога часа, док нисам и учинио. Дуго смо то вече били будни. Ја сам био једном и заспао, но он ме је пробудио те смо попушили још по једну цигару дувана. да то време долазио је у собу редов С. Д. да спава, но поднаредник му није дозвољавао, нето му је први пут рекао, да иде ма где међу кревете да спава, други пут га је опет отерао, а кад је трећи пут дотао, жалећи се да не може на даскама да спава, он му рече, да узме ћебе и да оде на моје место у собу бр. 2 те да спава, а онога који је на кревету да пошље у 60њушницу, те да у јутру, ако устреба, вади воду за водопој.

„Ми смо св од поднаредниковог сна чешће но пре састајали у батеријском сместишту, и од тада смо једино о томе и говорили. Поред тога он је спавао обадве следеће вечери у мојој соби и то до мога кревета. Прву ноћ смо заједно пушили и само о тим новцима, разговарали, и он је мене једнако натеривао да дело извршим, јер вели како је он снио то мора да будеу понедељак у вече. Другу ноћ сам ја после повечерја, легао. После кратког времена неко ме гураше, и ја се пробудих и видех поднаредника, који ми шапуташе:

стани, устани да пушимо. Поднаредник је лежао на „ зена П. до мене, а овога је послао у другу собу... пет поднаредник поче: оца му, да ли је могуће 38 не паре. Ја му рекох: не може, поднаредниче, а он