Godišnjica Nikole Čupića

ПРАЗНОВЕРИЦЕ И ЗЛОЧИНИ 183

ће на то: Е, не може! Знам ја сигурно да може. Него сутра ми то да пробамо, па кад нађемо паре, да их у џаковима донесемо у сместиште, те кад улучимо прилику да их пошљемо кући, а за нас да оставимо 34 коње, па да идемо по Европи. У томе се је каплар Ј. окренуо, те тако ућутасмо. Ја нисам никако пристајао на поднаредников предлог да га закољем, али он наваљиваше јако на мене, тврдећи да само тако можемо наћи паре.

„Онога дана, кад сам поднаредника заклао, видео сам се с њиме још у јутру и то опет у сместишту. Одмах ми је почео говорити о тим новцима и о њиховом копању, а пошто сам га ја опет одвраћао и пошто Нисам пристајао, он је викао: то мора да се сврши, и то још вечерас. да све даље, рече ми, треба нам један пијук и ашов. Тражи од П. (., а ако те он случајно упита, шта ће ти, кажи да ти треба да набијамо дирек у штали. Осим тога рекао ми је, да је његов но у редова Б. и да ће од њега да га тражи.

„После подне сам ја од П. (С. узео ашов и пнјук... За тим не знам који од рекрута дође па ми рече да ме поднаредник зове у собу. Ја одем и затекнем га где седи на моме кревету. Кад сам ушао и јавио му се, он извади из чизме нож и дајући ми га рече: отиди у ковачницу и подај овај нож (КЊ. ковачу и кажи му да га источи што боље може. Кажи му да сам те ја послао и да нож треба да буде врло оштар; хоћу да правим које бичало. У соби тада није никог од Војника било, а кад сам пошао, он ми рече: завуци нож у чизму, да ко не види.... Кад сам се вратио с источеним ножем, поднаредник је стајао пред коњушницом и чекао ме. Отворим за тим сместиште, те уђемо, и ја спустих нож на амбар, а поднаредник га одмах узе. Ја сам за тим гледао посла по сместишту и коњушници и