Godišnjica Nikole Čupića

184 ПРАЗНОВЕРИЦЕ И ЗЛОЧИНИ

оправљао неке сандуке од 30би. Поднаредник се био _ навалио на ћебад и читао једну књигу, у којој, у колико се сећам, има слика „арапски свирачи.“ Он је тако читао до четири часа, док нису дошли неки в0)ници у сместиште, те сам им издао прибор за гимнастичко вежбање. Пошто је по наредби отишао и Поднаредник на вежбање, то до мрака нисмо више ништа говорили, ма да је он за тим дошао у коњушницу, где сам и ја био... Кад смо већ у коњушници хтели лећи да спавамо, дође поднаредник Илија и упита: је ЛИ истрљана Мерима, на што му ја и динарци рекосмо да јесте. Тада сам ја изишао себе ради и таман сам био стигао до коњушнице УП батерије, а поднаредник ме викну: Василије, оди овамо, —- и пође у сместиште, које ја на његову заповест отворих. Тада он узе једно ћебе и пијук, па изиђе на врата, но ту се окрете и додаде ни пијук, рекавши ми: остави пцијук, а понећеш атов. Говор му је тада био нешто промењен. Он пође напред. Ја му рекох: немој поднаредниче, ја нећу, а он Ми рече: то мора да буде, — све са неким промењеним гласом — ја одох напред да се свучем, а ти иди најпре те остави ашов на место где је забележено, па онда дођи Е мени. Он се већ био провукао испод капије, кад сам ја закључавао сместиште. Узмем за ТИМ ашов, пођем и сам за њим, провучем се кроз капију и ухватим кроз платно лево, онде где смо пре подне забележили место за копање, а по том, наслонив ашов уз шљиву, пођем иза куле, где је поднаредник рекао да ће ме чекати. Затекнем га где у углу од куле лежи го, наг, окренут главом кули а ногама на исток. Хаљине су му биле на један корак више главе набацане једна на другу. Испод себе је простро био ћебе, а нож му је био под главом.