Godišnjica Nikole Čupića

ПРАЗВОВЕРИЦЕ НО ЗЛОЧИНИ 185

–— ет Ио ==

„Чин сам стигао и видео га да лежи рекох му: немој поднаредниче! Но он ми рече: дед, скидај се! Док сам скидао чизме, рекох му још једном: немој поднаредниче! на што ће он опет: дед, брже се скини! Тада сам скинуо још мундир и панталоне п метнем их до његових хаљина. Оп ми рече: ево ножа под мојом главом, а у исти мах се маши десном руком преко главе за хаљине да дохвати блузу, којом је приликом можда још што од одела ближе привукао. Из блузе је извадио из џепа један комадић шећера и метнуо га у уста. Тада рече: ево нож под главом, али то само брзо да буде, — то неће више да траје од пола сата, није то Бог зна шта. Узмем му нож испод главе, па обиђем око њега с десне стране, чучнем му коленом поред рамена (пре тога он је био разбацио руке у страну и прикупио био мало ноге) и пресечем му десном руком гркљан и извадим јабучицу. Он није ни мрднуо.

„ад сам му извадио јабучицу, онда му распорин груди колико да провучем руку, и налидам му срце, па га извадим и одсечем. Кад сам то урадио, спустим нож поред њега, узмем у руке срце и гркљан и откасам к оном месту, где сам био оставио ашов. На томе месту нацедим крви, колико је место било избележено; па се вратим и оставим на њихова места срце и гркљан. Тада обучем панталоне, чизме и мундир ни одем да копам. Нисам ископао До четири ашова, а нашао сам ту тшипку (клин) што је пред вама. За тим сам копао п даље да нађем стакло, и ако ми је поднаредник (био рекао да ћу после два три ашова земље некопати све.

„Кад видех да нема стакла, ја се освестих и увидех шта сам урадио. Ноге ми се одсекоше, те не мдгох ни да идем, јер сад тек видех, кад стакло не нађох, да сам лудо поверовао поднареднику... Манем се даљег