Godišnjica Nikole Čupića

002 ПРАЗНОВЕРИЦЕ Но злочини

—- | – ман зала === = а а 5

су јој покрали грожђе, па они случајно оболели, — била је потворена да је вештица; ако би која одвраћала своје сусетке да не иду на рад у поље, јер ће скоро пасти киша, — била је тужена да је вештица, јер је она ту кишу довела; ако је коме ноћу отекла рука иди врат, — угризла га је вештица; ако би дете у сну или каквом врућичном заносу зазвадо своју матер и поменуло јој какву сусетку — то је она посигурно била вештица; ако ли је по поћи по тавану лупатало, пресушила се крава иди давала мутно млеко или нагљечила теле, вли бежала из стаје, иди ако су кокоши престале носити иди не хтеле да леже на јајима — одмах се сумњало на које чељаде и тврдило се да је вештица. Има чак и таквих примера где је властити сип, кад га је мати затекла у крађи н укорила га, па му је за тим после извесног времеџа умрло дете, разгаашивао о њој да је вештица и као такву је тужио суду. Чаки ако је које чељаде. нарочито жепско, охромило, потварано је да је вештица. и да је ногу сломила летећи по ваздуху. И још даље би се ових случајева, до у безброј могло ређати, парочито кад би било виме дотичце грађе сачувано. - Јагић такође држи да је вештина нкрачања (као и веровање у вештице) дошла Словенцима и једном делу(2) Хрвата од Немаца. Види ГМе з6д45). УоПКкввлсеп уоп Чет Сгађапејаз Фјак попа ге Егкјагипд у Агећу-у год. ПЦ стр. 480—1.

— У немсцриним ризнинцама историјске грађе у Дубровнику налазе се мпоги подаци, који се одиосе на празноверице нашега народа у старија кремена. Тако од нашег уваженог пријатеља, чувеног књижевника г. про. Лука Лоре знамо, да је у Дуоровпику за време републике тужена једна жена из једнога оближњег села дубровачкоме сенату, да је изела срце детету некога свог суседа, пошто је вештица. Позвава да се правда одговорила је да је она Аоиста пештаца!!) ни да је изела срце не само детету тужночеву по и миогој другој деци из села. Да се нарој не би узбунно џ да не он Ааошло до нереда, дубровачки је сенат протерао оптуженицу из свих земаља дубровачке области. начајно је. да ова празноверица у дубровачкој области постоји још и данас у пуној, средњевековној, стази. Кво шта нам о томе саопштава дум Јозо Брмли парох из Сланога (банзу „|уброввика): „Године 1893. дошао је неки Хаџија из Чепихућа свјетовати се са начелпиком у Сланоме о томе: би ли могао што учинити проти једној сусједи, која му је хтјела и:јести срце дјетету. Рече, да је није он срио у путу гдје носи срце, да би му га била одниједа, него да јој је он учинио се вратити, и кад су лошли кући, како је прнповијелао, нашан су дијете гаје лежи па