Godišnjica Nikole Čupića

ПРАЗНОВЕРИЦЕ И ЗЛОЧИНИ 908

пода мртво пред вратима од куће. Тада да је он узео нож и рекао: или ми врати срце дјетету или ћу те убити. На то да је вјештица запухала у дијете, које је опчас оздравило, а вјештица да се је претворила у малу лепирицу и излетјела из куће... Залуду је начелник свјетовао Хаџију, да тијех ствари нема, да су то лудости, бабуштипе, никако му није могдо у главу; толико је био увјерел да би се био прије пустио убити него ли не вјеровати да има пјсштица, јер да је оп (једну) својијем очима видио. Сам г. Зоре пите нам ово: „И овдје у граду (Дубровнику) мајке чувају (и данас) своје дијете, још ако је лијепо од очи некијех пролазника, које држе вјештицама и вјерштуцима, да им не поједу срце дјетету. То исто мисле, да може мјесец, кад је о уштапу. Ту недавно у неком седу сротили се сељаци, пак ишли обноћ у гробље и пробили драчом љешину, јер, кажу, покојник се био иотенчио. О сугребу пасјему је опђе вјеровање; о двјема срцима у коме такођер..... Код нас сељаци звопе на мећаву да одбију зде духове и штетне.“ — У Жуни крушевачкој се верује чак, да вештице апатеме, ђаволи једу месец (при његовим помрачењима) и т. д. Види Аџић Ср. М. Учитељеве забелешке. Ниш 1894. стр. 213.

8 (тттт Јасођ. КЛепеге Зећ' (еп Васа 11 Абћао ипреп гит Бмегаг пипд Сгатпацк. Вегћп 1866. стр. 414—428.

• Ето н. пр. што се специјално Словепа тиче, ми налазино и код самих Лужичких Срба празноверицу о закопаном благу, заступљену у пнекодико сказака у о сћшепђикд ЈУ. у. ХМепазећев У ока Ћит 11 Заде, Вгаџећ ипа 5ие, Вегип 1882. стр. 88—98. Да је ова празноверица — као и мпоге друге — распрострта свуда, па и у Француској, имамо један, и ако посредап доказ и у дДимином роману Граф од Монтетристо у коме, са свим верно духу празноверичком, на закопацоме благу лежи и чува га велика змија. Помињати Мизаепз има осим именоване приповетке и другу, која воси назив Лопач блага („Зећа ртађег“), а сличпих бисмо нашли у свима књижевностима. Треба ли да овде нарочито помињемо и г. Мијатовићевог Рајка од ГРасине ин једну приповетку у истом смислу од г. М. П. Шапчанина 7 — Ето још у јуву месецу ове годиве ухваћеп је у Италији у месту Ларкари један старац, који је намамљивао и у једној пећини па пајбрутаапији начин поклао преко двадесеторо деце и био у намери да их још тодико покоље. А кад је на делу ухваћен причао је, да му се једне ноћи јавио дух, који му је саопштво да се свако у земљи закопако благо може наћи, ако се земља натопи крвљу од педесеторо невине деце. И оп је услед тога предузео лов на децу и одводио их у пећину те их