Godišnjica Nikole Čupića

БЕЛЕШКЕ НО БЕЛЕШЧИЦЕ 249

писаним житијем, које је свакојако старије и поузланије. Тако се на једном месту у њој каже, да је цар Душан познавао и пазио Летра, а мало после: да је Петар живео у горама близу Призрена, на сву прилику у време Душаново! Даље се вели: „млади пустињик Св. Петар“ и: „Цар Душан, да би учинио достојну пошту успомени све тога младића“ — а у самом се житију Петар већ од половине зове старац; а при крају се житија веди: но неплнивњ дин скок Вђ дОоБбрћн СТаростн. — Ако је Душан као владар познавао младића Петра, никако му пије могао као умрлу старцу подизати цреву на гробу, баш и да је одмах по смрти за свеца био оглашен, што опет такође није никако вероватно. Али је Душан могао подићи цркву на гробу Петра Коришког божјег угодника и непосника ХИП -ог века, који је у његово доба био већ за свеца оглашен.

Данас је тело Петрово (управо остаци од његова тела) у прноречком манаслиру у старом Колашину. Од људи из тога краја и ја сам слушао нар. приче о Св. Петру, али се у тим причама не помиње цар Душан (гледај даље у овим белешкама код Црна Ријека). Али је у тој причи мотив о цару Душану лако могао бити унесен у призренским крајевима, ако га није унела машта рускога путнива. —

Каквоћа, својство, особина. Пре 10—15 година замерпо је један млађи књвжевник наш другом једном старијем књижевнику, што пише реч својство, „која нити је народна нити подесна, јер лако наводи на мишљење о својини или припадању,“ и нема јој — рскао је — места поред речи ха-