Godišnjica Nikole Čupića

БЕЛЕШКЕ И БЕЛЕШЧИЦЕ 257

старе грађе, те их се за то очувало у народном говору само неколико. За тим се стало замерати онима, који баш сваку нову реч, за коју се укаже потреба, граде од партиципске основе са ац. А у последње време већ се чешће пише читатељ, слушатељ, управитељ и т. д. Ако овако пође даље, можда, ћемо се опег вратити на: преводитеље, списатеље, владатеље и т. д.

Мода враћати се на старо влада дакле и на овоме пољу. Ну овде можда има и један практичан узрок. Од речи са наставеом тељ врло је лако, и уху се не чини ништа необично, начинити и реч женског рода; док се не чини да је тако код речи на а. Ја се бар не сећам да сам игде читао: владалица, читаљица, гледалљица, слушалица, и Т. Д. ма да то не би било ни ружно ни неправилно; Али на крају крајева треба знати и ово:

1. Речи начињене наставком ад несумњиво су српског кроја и има их највише у језику и од глагодсвих и од других основа.

2. Речи начињене наставком тељ, КОЛИКО иХ год има (крститељ, родитељ, спаситељ, створитељ, светитељ и т. д.), чини се да су у народни говор прешле из старог књижевног језика, српског, онаБо исто као и: дажди, болезања, моленије, усмлашити ит. д. и ја не знам ни једне речи с наставком тељ, за коју би се могло доказати да је права народна. Највише дичи на то реч пријатељ. Али за право значење ове речи (аппсиз) обичније су у простога народа речи друг и побратим; а за друго њено значење (ргоршаиппз) права народна реч је сват, која се и данас још чује у том значењу у југоисточним српским крајевима.

РОДИШЊИЦА ХЛУ 17