Godišnjica Nikole Čupića

258 ВЕЛЕШКЕ И БЕЛЕШЧИЦЕ

и пљиљииаминциниишњ от == – – = = = = == пе

8. Код чисто народних речи, које су постале од глаголских основа наставком ац, има облика и. за женски род, где у ствари има тога разликовања. Тако, н. пр.: жетелац, жетелица ; купилац, купмлица ; добегалац, добеглица. Просилац, давалац, кудилац, хвалилац и т. д. немају Форме за женски род или што нема потребе за то, или она можда за то код небих речи није у Вукову речнику забележена, шго се врло ретко чује. Обрнуто има ове грађе речи само женског рода: гаталица, жвакалица, гладидица, гонеталица, и т. д. Према томе казати читалица, слушалица, владалица ит.д, ако је само потреба, уображена је незгода — онако исто као што се некад чинило незгодно казати: практиканат, друштава и т. д. А коме је баш незгода, он има и других српских несумњивих наставака 34, то (владарка, везиља, читачица), нити мора за то васерсавати једном одбачено и сумњиво српско тељ.

4. Најзад треба знати и то: да између наставака а, ар, ач, ним и (ако се ипав хоће да је српски) тељ нема данас никаке разлике у значењу; да би, према том, живи језик у свом слободном развијању, тежећи ка унитормности и по општем џринципу одбирања, јамачно један од ових наставака узео, а остале оставио; да се тај процес већ види у нашем народном језику, јер с наставком а4 има највише речи; и да књижевни језик треба да се развија према развитку живога народнога, језика.

Ну. Старословенско на (и нљ). Старосрпсво ноу (и нђ) доста је често и значи и него: не ЕМО 0 работахђ, ноу вђ всакомђ исправмении —- и али: одљписасмо, ноџ какво се господар одпралаше књ Памазитоу и т. Д.