Godišnjica Nikole Čupića

БЕЛЕШКЕ Н БЕЛЕШЧИЦЕ 259

– о њ =

Тако и у старој дубровачкој Бњижевности:

Присвитла госпође, тако ми живота, вад ти ван пође, оста град сирота; оста град како пуст. Не мних ја сам овој, од мнозих ну (него) сам уст чул ово слуга твој. (Ш. Менчетић.)

И ови лис примите за милос и љубав, и сви ми простите, ако вам ниесам прав; с моје добре воље ну (али) није липсало, да се пише боље нер се је писало ну [негој мојој уфанци друм заприе слаба моћ, да овојзи пјесанци ние моћ „на врх доћ.

• (М. Ветранић).

Од 10—12 година ну се и у новом нашем ењињевном језику страшно осилило и хоће да значи само: али. Ово друго је погрешка, 3 оно прво је зло. Јер у данашњем живом народном говору ну се чује само као усЕелик; и то га, како веди Ву, „додају Херцеговци у говору код гдјекојијех ријечи, на пр. Ну јадан човјече! Ну таво ти Бога!“ итд.

Дакле: или— или : Или оставимо ну, па пишимо свуда али и него (но), ако хоћемо да нам је књижевни говор што ближи и разумљивији говорном; или пишимо ну и место али и место него, ако хоћемо ипав да га уведемо и у данашњи књижевни говор.

Парница. Туђинска реч процес (ргосеззив) значи, истина, и парница; ади не знам ком је српском ењижевнику пало прво на памет, и од Буд, да српсвом парницом замени процес свуда и на свавом месту. И како је неко пре двадесет и неколико го-

17“