Godišnjica Nikole Čupića

БЕЛЕШКЕ И БЕЛЕШЧИЦЕ 261

начин, средство), — само то, што су је примиле и књижевности остадих Словена, било би јак разлог, да се у њу ни у нас не дира без великих јада. Али има још нешто. Ни у једној ваљда словенској ењижевности није се ова реч тако разгранала као у српској. Оспособити се — оспособио се говори се на пр. у нас, кад је неко трудом и т. д. дотерао, да је за неки посао постао вешт. Обрнуто томе онеспособити се — онеспособљен. Успособити се успособио се казало би се на пр. за некога, који је већ био за нешто способан, па се трудом и 1. д. још боље дотерао и т. д. и т. д. Место свију тих речи имамо ми сад подобан и подобност с негадијама; а нико још не пише и не говори: оподобити се, оподобио се, онеподобити се, онеподобљен, 900Добљен и т. д. — већ, кад дође потреба, све то мора да се казује описно.

2. Подобан ни у живом нар. говору ни у старом књижевном језику српском не значи то исто што и способан. Вук код те речи у свом речнику веди да знали : дагпзећ апззећепа, ди; аррагве! розе, а то просто значи: коме нешто личи да јесте или да може — према коренитом значењу ове речи и наводи овај пример:

Има л' много војске у Турава '

Је л' подобна да боја убије т. ). личи ли јој, је ли прилика И то је једини пример из народне песме, из које вазда треба обазриво узимати доказе за правила у језику, кад се она не потврђују и прозним народним говором. А у прозном нар. говору ту реч у том значењу нико досле није чуо. -— У старом пак књижевном језиву српском подобан (подоббнђ) значи прво и најчешће (према општесловенском значењу) 308.