Godišnjica Nikole Čupića

ЂЕЛЕШКЕ И БЕЛЕШЧИЦЕ 263

реч“ У Вукову је речнику нема, па ни у многим другим које сам имао при руци; а, распитујући више година по разним крајевима српским, не чух је нигде. Ни етимологиски се не да објаснити. Као штампарска погрешка, најпре би могло бити да стоји место: посишљује. Али од куд онда и оно у иза н. А после песма, у којој је ова реч, иначе је по себи лепа и од бољих нар. песама (Вук није забележио од вуда је) и лепим језиком испевана, те јој не би приликовали, према осталом, неспретни стпхови:

Ветар дува, посипа пијеском, Те ми бело поситљује платно —

А ни речи досипљивати нема у речнику Вувову, нати је иначе позната. —- За то ја држим, да је оно погрешка некога преписивача, који је место рђаво написанога помрчује прочитао и преписао поснупљује, па се та погрешка после повукла н даље. Јер и шта може друго бити платну, кад на њега ветар нанесе песав, до да се помрчиг И у песми се каже:

На себи је свилу помрчиља. —

Прилог познавању садашњег стања епске поезије народне. У расправици својој Лрилог познавању садашњег стања усмене српске поезије (Годишњица УП. стр. 335—365) рекао сам још пре десет година, да би садашњем прикупљању народних песама требало да буде главна цел: изнети сливу садашњега, стања усмене српске поезије. „Да је од Св. Саве до данас из свакога века остала, по једна добра колекција нар. песама, на којој би висини стајало данас научно испитивање! Ми би дапас потпуно познавали ту радионицу дутевног жи-