Godišnjica Nikole Čupića

вота вародног имајући неколико њених слика из неколико различних векова. Овако имамо света две, и то непотпуне, слике њене: прва, могли би рећи врло бледа и силно иштећена, представља, нар. поезију кака је била од прилике на крају ХУП. века, — то су приморски записи народних песама ; друга, много потпунија и боља, али опет не са свим потпуна, представља народну поезију кака је била крајем ХУШ-ог века — то су зборници Вукови. Треба да покушамо. да саставимо сад, богатији знањем и искуством, слику народне поезије с краја ХЛХ века — те да кроз три слике нар. песме из три века, уђемо, ако се могне, у душу њену, да јој разберемо што више покрета, нарав, израз и особине.“ (Годиш. УП. ес. 339—340). И даље: „данашње привупљање усменс поезије требало би, чини ми се, да буде онако као што се данас састављају ДИјалектолошке слике појединих крајева. Ја бих за ово поделио све земљиште српскога и хрватскога, народа на неколико крајева, неколико опсерваториских станица. На свакој станици требало би да буде човек од посла, који би за неко време прибрао сав данашњи поетски материјал из тога раја и из тога материјала саставио верну слику садашњега стања народне поезије у том крају. Из тих посебних слика саставиле би се после опште слике.“ и т. д. (с. 341.) „А требало би саслушати и прибележити што више песама, бар све које се од прилике за једну годину у једном крају чују. Требало би тачно обележити тај крај; име и поревло певачево и занимање, је ли писмен или неписмен; је ди песму сам саставио или од другога чуо ин од кога; је ли песма испевана уз гусле или без гусала исвазана; у којој је прилици и у које доба