Godišnjica Nikole Čupića

БЕЛЕШКЕ И БЕЛЕШЧИЦЕ у 265

године чувена“ и т. д. (943—344). — Прикупљати, бев ове цеди и без обзира на ове напомене, све што се данас пева, и све што се прикупи штампати онако како је прикупљено и састављати с пређашњим прикупљањима, значи наслагати само грдан, већином неупотребљив материјал; а тако се на жалост још једнако чини.

Овом својом расправицом у Годишњици хтео сам да обратим пажњу онима, који би били у стању подићи опсерваториске станице и за овака испитивања, 3 непосредним нашим скупљачима, којих још доста има, да дам упутак за рад. Ну као да нико није био читао ове расправице. Зборници народних песама, што су после ње излазили, не само што су гори од Вукових, него су што новији све гори; а центри књижевни и научни уместо да подижу станице за испитивања откупљују још једнако свакојаке збирке — кваке му драго, од Буд му драго, од кога му драго.

У истој расправици дао сам „у неколико потеза нацртану слику садашњег стања народне епске поезије у округу ужичком“ по извештајима поуздавих известилаца. Да је од те расправице до данас изашло бар неколико таких скица, то би, чини ми се, много више вредило но сви зборници епсвих нар. песама, који су се од тога времена јавили. Мени су други послови, и разне прилике, одвули Лили пажњу од овога посла, и ако то нисам био са свим чапустио. Немајући поузданих известилаца, за друге крајеве, морао сам чекати прилику да сам собом чиним проматрања. Од тих проматрања ево данас једнога прилога

Кад је пре десет година изашла М. Ђ. Милићевића ДАраљевина Србија (Нови крајеви), пало ми