Godišnjica Nikole Čupića

БЕЛЕШКЕ И БЕЛЕШЧИЦЕ 269

о =

носи јасне знаве новине и незрелости у сваком погледу. У језику песама једва се назире дијалекат овога краја, јер су све песме на памет научене и још се доста добро знају. Отуда по. некад карикатуре у облицима, који се не употребљују у дијалекталном говору, и у именима, особним, геограФским и т. д. Млади гуслари гуде сви врло слабо, са свим почетнички, невешто подражавајући мелоднији западних српских гуслара. Тако им је и певање. По некад покушавају да и сами нову песму саставе; али то бива тако невешто и неспретно, да се одмах позна. Таку ми је једну песму певао један младић у Големом Селу, пун воље и одушевљења, али врло слаб гуслар, и одмах ми признао да је песму сам саставио, јер није писмен да „од читанку“ бољу научи.

Ради примера стављам овде по једну песму из старе и нове епске поезије народне у округу врањеском.

1. Хајдук Јеремија

Ову ми је песму певао Јова Милошев, родом из Брестова, среза пољаничеог, који сад живи у Рамном Делу. Добар п љубазан чича од 70 година. Научио је, каже, гудети још као дете од свога оца, и од свога попа; а како је у млађим годинама путовао по раду и по Србији, то је и тамо неке песме научио „од читанку“. Неписмен је. Ову је песму чуо од свога оца. Гуди доста лепо.

Да ли грми, је л се земља тресе, Је ли овце за јагањци блају, Је ли море од брег бије!