Godišnjica Nikole Čupića

ВЕЛЕШКЕ Н НРЕШЦО 2993

деп се пример за ово последње може видети у расправи о Тољену, сину кнеза Мирослава. (Глас ХХХУ Срп. Ак. Наука). За штампарске погрешке ове врсте могло би се показати из саме наше нове литературе врло много примера. Ја ћу их овде, по сећању, приказати само неколико. О једној је већ било напред речи код белешке Поснушљује.

У Горском Вијенцу у ирвом монологу владике Данила стоје стихови:

Своју мисли Бранковић с Гертуком, Мухамеде то је за Гертуку —

Ову је погрешку први исправио др. Ј. Кирсте 1886. г. у свом немачком преводу Гор. Вијенца написавши, као што треба, Герљука. Али се ни Кирсте ни други после њега не могаху довити од Буд та погрешка у владике Рада; јер не мишљаху да је штампарска, пошто додази два пут у два стиха. Међу тим је то права штампарска погрешка, која је дошла због рђавог читања рукописа владичина. Ко је имао прилике да види рукопис владичин, вероваће потпуно у ово објашњење. Владика је р тако развучено писао, да се у њега рл одиста може читати, нарочито у непознатим речима, као рт. Тако је слагач и прочитао; а владика јамачно није сам водио коректуре, но неко други, воји није знао историје нити имена Герлука.

__У Гласнику ХХУШ с. 286 у хрисовуљи Душановој од 20. сепцт. 1351. штампано је: и нуе имћ ет царство ми дДлажно за дркво, кон се Њ 8 АТА развило, тере 4Зел4А госпола царица и т. Д. Оригинал је хрисовуље у беогр. нар. библиотеци, и тамо се чита лепо и јасно: % 3.тТ%, а не; лћт.

У другом издању Вувових народних песама Ењ. ТУ од 1862 г. у песми 10, стр. 7% долазе стихови: