Godišnjica Nikole Čupića

БРОЗ ЕОСОВО , 301

и

и шевара, и по њима вукова, медведа и разних птица. То је за дропље и штркове истина жалосно, чега ради су се те јужне птице и раселиле: али више српски витез неће страховати да не упадне у непроходне баруштине сазлијске!

Кроз један час већ је влак стигао у Липљан. Ту на станици видех, међу многима, и вреднога петнавстогодишњег учитеља Дену и његову скромну и лепо пдновљену школу до саме старинске липљанске цркве, Свете Пречисте — Ваведења 21 новембра). Поглед све лепши и лепши. Ако је Косово, ово је Косово за јуначке народе, као што су Срби и Турци. Чисто гледам вако су се залетали витезови и делије дугим 6Коиљима и буздованима, па густи сабљаши и секираши, па лаки и разређени праћкаши! (ве вам се то преставља кад своје погледе баците час на једну, час на другу страну. „Липљан је центар Косова, и ако је то стара Улпијана, имали су се рашта концентровати некадашњи легиони у њој. У том чаробном погледу, на најширој тачци Косова. очи ми све замаглише и неколико капи падоше. Али сам, при свем том, осећао неку свежину радости, и од милине узвикивао сам и довикивао: И Обилића, и Југовиће, и друге старе витезове; ну они ме не чуше! Можда од оне железничке тутњаве........! Што наш народ пева Косово има га рашта и певати,

да пети час већ сам долетео у село Глободерицу, ну на неколико тренутака пре но што се дође до железничке станице у Глободерици, бацао сам погледе у десно и распознао сам у даљини најлре манастир Грачаницу, а за тим већ при брду и Шриштину, стару Милутинову Престоницу; а с леве стране и одмах преко Ситнице увек ми је била на погледу пи Голеш планина.

Ту у Глободерици сишао сам из вагона, где ме је већ очекивао наш вице-консул, Г. Б. Нушић.