Godišnjica Nikole Čupića

302 КРОЗ КОСОВО

о инв тљњншв аи

Сели смо у пајтон и продужили пут Приштини кроз красно Драгодан-поље. Сад сам већ више и лакше могао да прегледам право бојно поље 15 јуна 1839 године. Пут је од Глободерице до Приштине трајао један час, а Приштина се неје виђала од једног повијарца, који је окружује са западне стране, на којем су приштевачки виногради. Тако исто неје се виђао ни Муратов гроб, јер је Мазгит поље једна велика висораван, мимо коју смо пролазили, а остајала нам је с леве стране. А за неколико тренутака путовања, Г. Нушић показа ми руком на левој страни две кућице у даљини, а на једном повећем дугачком облом брегу, п рече: оно је Газиместан.

Путујући, тако, на нашим је колима седео гаваз нашег консулата, а напред је касао на коњу турски заптија (жандарми).

ПИупоштина

Кад сиђете са железнице у Глободерици, и п0ге друмом кроз Драгодан поље, што је пукло ка

3 Навео сам у „Наставнику“ за 1893 годину, стр. 256, да св. ори ариштевски — « -— 0, као што то и старине тврде; ади а овде у Приштини чујем да народ говори редовно приштеки — а — о. Кад кога упитате: зар се не говори приштевски 2 говориће вам: на све једно је и тако и тако, — пу при свем том а редовно говоре приштевачки -- а — о. То потврђује и једна јодна песма, која се је певала пре 50 и пише година у Нишу, а кда се н сада пева:

Шетнаја се Артиначко На нал'не приштевачке, Од – тарата ! На нал'не приштевачке. данста су се онда израђивале у Приштини падуне искићене шшаранв по увусу турском, да су се такве продавале на далеко; Гурци су их носиди дичећи се и удицама. За то су девојке у шу и испенале оку песму неком гиздавом Артиначку, који се је гао улицама у алунама.