Godišnjica Nikole Čupića

304 КРОЗ КОСОВО

Приштина се дели на махале (предграђа):

1, Чаршија, готово на средини вароши, где су трговине и дућани покривени. Ту је и пашин конак (ућумат). Шре су становали сами Срби у Чаршији (на тргу), а сад су растерани. Онде где је сада нов пашин конак до саме саат-куле, ту су биле зидине старог дворца краља Милутина, веле Приштевци, а тако је записао и г. М. С. Милојевић у својем путопису. Он је те зидине гледао пре 25 година, али им сада нема трага, јер је на тим зидинама пре осам година подигнут пашин конав. Хаџи-Витко ми је причао да су Турца, при зидању пашиног конака, оне старе зидине дворца краља Милутина, раскопавали и нашли два мања сандука гвоздена или бакарна, и да су у њима нађене неке артије и књиге. Да те књиге и артије весу биле знатне не би их, вели, Турци слали чак у Цариград.

2, Варош (Турци је зову Јарар-царибати). Тј је српска црква Свети Никола, а неспод ње српска школа. Њиве само Срби.

д, Пиринас, тако ту мазлу зову и Срби и Турци. Ту је и једна џамија, а пређашња српска црква, за коју мисле Приштенци да је стара митрополија. У тој је, веле, цркви сада џамији, био сарањен кнез Лазар први пут, и за то је називљу Свети Лазар. иве Срби у већини.

4, Аламдин-маала, живе Арнаути и Турци.

5, Панађуриште,“ (Турци зову Хасан-бег маала). Њиве и Срби и Турци.

Турци зову Велушу и Паша-сују (пишина вода), јамачно због каких патиних чесама горе уз брдо, које можда воде своје порекло од старих кладенаца. И сад причају Приштевци и зову око ове реке више Приштини“ на ]) час неки извор и развалине Марков Чардак.

6 У овом крају вароши у свима готово бунарима излази БИседа вода. Не пију је, али је за мешење хлеба изваврсдна.