Godišnjica Nikole Čupića

306 КРОЗ КОСОВО

——= --— -—— = а 1 њи о ~ - - == 2 2

биле само зидине до земље, а где је био олтар ту су зидови били мало већи и покривени даскама и рогоџама, те су ту долазили Приштевци и палили свеће и крстили се. И ја сам као ђаче ту долазио и палио свеће. Не знам баш које године, али знам да је пре 70 година у Јашар-пашино време подигао на старим зидовима ову цркву Хаџи-Јован из Џриштине, а старином је био из Горње Гуштерице. Он је био побожан човек, међу тим добар с Јашар-пашом, те на његову молбу дозволи му Јашар-паша да обнови стару цркву, што он срећно и изврши уз припомоћ народа. “

У ову сам цркву ушао 19 децембра 1598 године после службе кад је народ изишао. Доста је мрачна, ну опет привлачи поглед по цртежу икона и по дрворезу темпла наших Дебараца. Иконе и ако несу вештачки израђене, али је темпло све од дрвореза изванредно. То је и сувише много вештачки израђено у почетку овога века од наших Дебараца, јемачно из Галичника, јер је тај мајстор, по свој прилици, радио и темпло Светога Спаса у Скопљу, где је с десне стране при крају изрезан раденички стб и радници, а записан Пета) Филиповић, 1520 године, за којега причају да је био из Галичника, и вешт дрворезац. Овака иста прилика рзденичког стола изрезана је и у приштевачкој "уви и на истом месту, само нема записа.

Стусови су темпла сви ископани свуд у наоколо, ; их је милина гледати. Вредно би било откупити јен комадић стуба и донети у Београд за углед онима ји се баве дрворезом. Такав се дрворез у овим кравима зове копаница.

Црква се дели на мушку доле и женску горе с пуштеним крилима с поља, као обично у Турској. Има а престола: један на обичном месту с десне стране