Godišnjica Nikole Čupića

312 КРОЗ КОСОВО

аи о он ~ –

краљевине Србије. Тај се нут пре звао нишевачки, а и сад се каже тако. Пут ка Вучитрну пролази мимо Газиместан и Муратов гроб.

Божић у Приштини. Затекао сам се о Божићу у Приштини, те сам опет ишао у цркву, ну сада је изгледало више службено. Свуда се у Срба о Божићу и Ускрсу рано почиње и свршава служба у Цркви, па тако је и овде у старој Милутиновој престоници. 'Тек што је служба почела и ја сам дошао у цреву, а народа је било пуно да сам једва допро до одређеног места. Мушкиње је само доле у црква, а женскиње на галерији (женској цркви). Прота Стеван служао је са остала три свештеника, 3 учитељи су с ђацима лепо појали, тако, да сам у тренуцима помишљао да несам у Турсвој.

Милина је погледати типове високих, дугообразастих плавах и плавушкастих лица с високим челима, а нарочито јот што изазивљу неку тугу и очајање кад на њих баците поглед, а они сви као у једну тачку упрли на вас своје плаве очи, те вам срце парају. Шта ове очи траже и којега изгледају, то се теби Србане само казује.............

После цркве долазио је народ у консулат и честитао Божић. Другог дана Божића враћао сам посете, и прво сам ту у близини посетио Хаџи-Витка, код којега ја било већ неколико људи; одатле се, по договору,

немо сви заједно од куће до куће, разуме се код еднијих грађана. За нама је ишао гаваз консулата едан турски заптија што се налази као стражар и услузи код консулата. Тога дана пре подне посеи смо у Локач-маали и Купт-маали 17 кућа, а после не у Варош маали, прво проту, опет сви заједно одоздо поменутих мзала око 10 до 15 људи с Хаџи-Витком, етили смо 13 кућа, и тада је био с нама и прота.