Godišnjica Nikole Čupića

320 КРОЗ КОСОВО

оближњих кућа, запиткујући Ђака Ристу: одакло је, шта ће ту, и почеше му већ и претити. Ђак Риста само је упро очи своје на манастир, крстио св и Богу молио. У тај час приђе и један старији угледнији Арнаутин, па кад дознаде намеру Ристину, призва га к себи и одведе кући.

Код овога је Арнаутина Ђак Риста служио као роб, само да му угоди и да му се умили. Говорио му је: молим те ага, служићу те верно до гроба и што више могу боље и јаче, и што год хоћеш ти, ја ћу те слушати без и једне паре, само ме рани и дозволи ми да од сада браним да не пландује стока у оној старој цркви, грехота је од Бога, јер су се ту некада људи молили Богу.

Арнаутин чувши молбу Ристину, рече му: синко бре, слушај ме само верно и арно, па слободно од сада чувај ту вашу богомољу, и брани да стока не улази у њу више, јер нам и онако стока гине и не траје.

Ђаку је Ристи већ свануло. Он је брижљиво и неуморно, поред тешке службе у Арнаутина, почео да чисти цркву од ђубрета; а због његовог верног слушања и доброг понашања са свима Арнаутима у селу, ови су му помогли и донели прућа, те је од прућа исплео врата и њима затварао славну Грачаницу!

Неје прошло много, а Бог, веле, пусти неку болест те готово помре пола села. Арнаути се поплаше, те се раселе из Грачанице којекуда,' само остану три куће арнаутске и једна циганска, Симина.

Мало по том исељењу, један од заоставших Арнаута почео је да пуца из пушке на мали крстић што је био на цркви. Чим је опалио на крст, одмах је полудео и

рат ари таи дана нити анињј пијо Па оИбие Е

1 И сад причају неки Арнаути у седлу Врбици да су за време тога помора избегди из Грачанице.