Godišnjica Nikole Čupića

74 ДР ВАТРОСЛАВ ЈАГИЋ У СРБИЈИ ИО У Софији

у Студеницу. Не могне ли се у Студеницу, пут ће се од Жиче продужити на Врњце и Трстеник у „Љубостињу. Оданде на Крушевац и Сталаћ у Ниш, а оданде у Софију, и натраг.

Још је уговорено: да један од њих води сав путни трошак, који ће се, по свршетку путовања, на сву тројицу поделити подједнако. Тај труд био је љубазан узети на сег. Љуо. Стојановић.

У суботу, 9 септембра, у 9 сата пре подне, на београдској железничкој станици, где су се и рочили, нађоше се сва три путника и, после неколико минута, сва тројица су весело ћеретала у пресеку, а влак је пресецао земљу и ваздух уз Топчидерску долину.

Г. Јагић је дио веома рад том путу; само се је прибојавао зла времена, каквом се ваљало и надати у ово доба године; зато је редовно ослушкивао, а некад и распитивао: шта може значити ова или она појава у атмосфери. До Младеновца пут му је већ био познат и, како је он човек ком је од сваке ствари доста казати половину, па да се другој половини и сам досети: то му другови готово нису имали шта ново ни показивати.

Од Младеновца, оставивши врхове Космаја, Букуље, и Венчаца, путници су летели равном долином Великога Луга ка Паланци. За то време драги путник је највише стајао на прозору разгледајући плодну раван, богата места, и красни народ који туда живи.

Што су се долином реке Јасенице ближе примицали ка Плани и ка Морави: то су се све лешше, све видније рисовали врхови по Хомољу и на Бељаници. А како наш путник те далеке контуре и лепо види, и милује да их гледа: то је била сласт