Godišnjica Nikole Čupića

ДР ВАТРОСЛАВ ЈАГИЋ У СРБИЈИ И У Софији 15

именовати му красне планинске висове, и показивати где је ком место у оној даљини.

У Плани су му показали смедеревеку линију, која се онде одваја п, долином моравском, иде ка Дунаву и к Бурђеву граду.

У Марковцу велики оОрој кола, која очекиваху путнике за Свилајинац, потсети путнике да другу свом покажу падину Ресаве, п место међу Маћијом и Пасторком, где светли својом архитектонском лепотом дивна Манасија, некадашња. Академија Наука, задужбина Деспота Стефана Високога, онога истога, којега су самртни час ономадне у Стојнику прочитали.

— Ала је лепа, ала је богата ова красна земља ! Шаптао је г. Јагић, на том путу.

У Лапову се вршио некакав укрштај возова, а света на станици бејаше врло много. Г. Јагић је ходао кроз тај свет, разгледао га, слушао му говор, и само се, пун задовољства, осмешкивао, што то све слуша и гледа својим очима.

Из Лапова, оставивши долину моравску ас њом и пругу нишку, крагујевачка железница, с путницима, скрете десно у долину Лепеничку, које ће се и држати до у сами Крагујевац.

Како на-овом путу, од Београда до Крагујевца, имају близу железничке линије два места, која се зову Кијево, т. Јагтић журно питаше: да ли у сваком том Кијеву нема каква било вода“ И кад му се одговори да има, он се овесели, пошто том околношћу мисли објаснити постање и значење речи Кијево.

Крагујевац пи Гружа

Места, као год и људи, имају своје постање,

"растење, цветање, па ваљда и опадање.