Godišnjica Nikole Čupića

76 ДР ВАТРОСЛАВ ЈАТИЋ У СРБИЈИ ИМ У Софији

Било је време кад су Лепеничку долину били испунили сами Лрагуји, те су тако потоњој престоници Нове Српске Кнежевине име створили; дошло је, за тим, време кад је једна реч из тога маленога Крагујевца, не само потресала сву Кнежевину Србију, него је у бригу метала п Велико Отоманско Царство. Данас је то место мирно, тихо радилиште заната и трговине. И оно је чисто, уредно, лепо, и за смерно живљење веома угодно.

У Крагујевац воз стиже око 4 сата после подне. Наше путнике на станици дочекаше Директор и професори гимназије, и поведоше иху Гостионицу Таково (тде ће и преноћити).

Гостионица Таково велика је зграда, и јамачно је стала много новаца газду свога. Она има намештаја и ствари без којих би рат могла бити, а нема онога што је и свакој сламарици прва потреба: нема чистоће !

Сместивши у собе своју малену парту, путници одмах, с г. Директором и професорима, пођоше да разгледају Крагујевац. Најпре су разгледали зграду старе Гимназије, стару Цркву, и зграду за Овупштину. Уза стару цркву подигнута је некаква нова звонара, чудноватога облика и распореда, по свој прилици скупља од саме цркве.

Под стрехом старе цркве, чело олтара, виде се неколике камене плоче са записима:

„Овде почивају кости“ тога и тога.

Ко би тај запис буквално примио, морао би покојничке кости тражити негде на тавану, или у самом крову. Али ту не би нашао баш ништа. Јер су те плоче дигнуте са земље, са покојничких гробова, и узидане су ту у зидове цркви. Човек семора чудити овим нашим земљацима: они као да