Godišnjica Nikole Čupića

18 ДР ВАТРОСЛАВ ЈАГИЋ У СРБИЈИ И У софији

Србима је, јамачно, после такога одговора, било много лакше трпети трњаке и густе међе дуж евојпх њива и ливада, знајући да ће још за дуже време у Србији бити доста земље за вредну децу њезину, те да се не морају овако гурбетски потуцати по свету..

Киша, која је оросила путнике у Крагујевцу, била је, за кратко време, заљуљала сву намеру њихову.

Али други дан, 10 септембра, освану небо ведро као стакло, а сунце сијаше онако како оно уме сијати у септембру, само што студени поветарац с Рудника разлађиваше ваздух више него и што треба.

Али то не само да није путнике вратило се пута, него их је још соколило.

Путници су још синоћ погодили Фијакер, на дан по 12 динара. И у 5 сата тачно седоше у кола. п оставише Крагујевац.

Г. Директор гимназије и неколико професора имаше љубав испратити путнике чак до села Губереваца у „Доњој Гружи, где су сви заједно и ручали.

Излазећи из Крагујевца путници у колима примише 72 број листа Потпоре, који је то јутро штампан онде у месту, и који једним лепим чланком срдачно поздравља Јагићев долазак у срце Шумадије. Шрочитавши онако у колима чланак, г. Јагић рече :

— Ово ћу сачувати за сећање како смо сретани на путу по Србији.

Пут од Крагујевца ка Краљеву најпре иде лепом п родном долином Лепенице на село Драгобрађу, где путници видеше, прву у том правцу, пекмезару, на коју се свозе многе шљиве, те се од њих кува пекмез, који се после извози у земље туђе. |