Godišnjica Nikole Čupića

ДР ВАТРОСЛАВ ЈАТИЋ У СРБИЈИ И У Софији | 5

Пресамитивши на Вучковици косу која дели воде Лепеници и Гружи, путници у час сагледаше дивну панораму коју даје лепа долина Горње Груже, и стари град Борач, на десној ивици долине, већ под самом планином.'

Од Вучковице, оборивши левом страном реке ка Морави, путници стигоше у село Губеревце на ручак. И ту нађоше другу велику пекмезару која, као и она прва, даје посла и лепе зараде великом броју људи и жена. |

Поручавши у механи, путници изиђоше на пекмезару те се, разговарајући с људима мештанима, извештаваху о количини шљива које се на пекмезару свозе, о њиховој цени, и подвозу. Том приликом дознаше да у Гружи има таких “ пекмезара !

Вредни г. Љ. Стојановић одмах узе на перо сву ту радњу, и нађе овај ресултат:

У Гружи је 7 пекмезара.

Свака пекмезара троши 8300.000 кила шљива, за које се сељацима плаћа по 5 динара 100 кила, што чини 15.000 динара. Све екупа, њих “, плаћају, дакле, 105.000 динара.

Произвођачи пекмеза још купују дрва, плаћају наднице радницима, плаћају за подвоз, и др.

Срачунавши све то. г. Љ. Стојановић одмах пледираше: да се извоз тога производа, којп толико новаца оставља у нашега народа, ослободи од такса на железници, да се, дакле, вози бесплатно.

Још сељаци причаше путницима да закупци, дуж железничке линије, пи сирове шљиве беру и возе

' Деспот Стефан Високи дао је 6914—1406 Дубровчанима једну повељу за коју вели да је писана 86» славнђмљ градђ Борчи (Моп. Бетћса, 269).

Цар Мурат је освојио Борач 1485 (ПШафар., стр. 77).