Godišnjica Nikole Čupića

ВУЗР" " У

ДР ВАТРОСЛАВ ЈАТИЋ У СРБИЈИ МО У Софији 81

и Котленик. У том најпријатнијем разгледању, путници и не осетише кад пређоше мост на Морави, када ли прелетеше поље, и увезоше се у Краљево !

Краљево, Жича, Врњии, Љубостиња, Крушевац, Сталаћ, Ниш.

У Краљево путници стигоше за висока сунца, тако да су одмах могли отићи и у Ћичу, па се опет вратити на вечеру и ноћ у Краљево.

У Жичи се је г. Јагић обрадовао и задивио нарочито остацима старога живописа. Гледајући слике светаца у Жичи, он говораше да тај рад иде

_у најлешпе доба византиске живописне школе. Ту

светитељи нису само кожа и кости, како их је сликала потоња школа, већ су живи људи с костима и месом, онакви какви у истини и могу бити. Ово је путника толико обрадовало да је Жичу доцније, у путу, често помињао, и дивио јој се, хвалећи пок. Владику Јанићија, обновитеља тога манастира, што је драгоцене ове остатке сачувао, а није их, по примеру неких других ревних обновитеља, замазао или новима заменио.

У Краљеву су путници, по повратку из Жиче, највише говорили о Жичи и о Студеници, али ову носледњу, поред све жеље, морадоше оставити, 600јећи се рђава јесења времена, које у ово доба године врло ласно може наступити.

Радостан што је дошао у Србију, и што је и оволико ушао унутра у земљу, г. Јагић говораше:

—- Ја сам необично задовољан што сам једном дошао овамо: да се одморим од посла, да потражим грађе за послове нове, и да се, уз то, нагледам

ТОДИШЊИЦА Ху. 6