Godišnjica Nikole Čupića

82 ДР ВАТРОСЛАВ ЈАГИЋ У СРБИЈИ И У СОФИЈИ

онога што досад видео нисам. да овај мах, мени је и оволико са свим доста '

И тако је Студеница остала невиђена. Здравље, Боже !

У понедељак, 11. септембра 1595, путници оставише Краљево, и премостивши Ибар, упутише се лепим веома широким насипом низ родну моравску долину, на села: Врбу, Подунавце, Вранеше, и Ново Село у Врњцде.

Гледајући наше широке насипе, г. Јагић вељаше :

— Види се да у Србији још има доста празне земље, кад се је оволика ширина узимала под насипе. |

Али проматрајући већину наших мостова на насипима, он проприча како су неком били додијали: Швапски гости, Талијански пости, п Хрватски мости, па вели, сад овде видим, да су Срби и Хрвати, пи по мостовима, са свим браћа !!

У Врњцима разгледали су бању, станове, парк, и друго што се онде уредило и подигло за последње две три десетине година. |

Оданде, после ручка, опет лепим насипом, кроз варошицу Третеник на моравски мост па, уз реку, у манастир «Љубостињу, задужбину Кнегиње Милице, где је онаи сахрањепа 1405, новембра 11).

Архимандрит Венијамин, као да се је надао гостима, бејаше дома, те им одмах отвори цркву, да је по вољи разгледају.

Путници, у први мах, површно разгледате целокупни архитектонски етвор, као што обично и раде жудне очи; па, доцније, узеше марљивије разматрати свашто на по се. Сва тројица, пре свега, прочиташе на каменом прагу врата из паперте у цркву: