Godišnjica Nikole Čupića

ДР ВАТРОСЛАВ ЈАТИЋ У СРБИЈИ И у софији 88

Тротомамсторф Боровик Раде, п уверише се да је некадашње читање : Протоманастијљ Царски, читање погрешно. '

Иза тога, г. Љ. Стојановић узе хартије и теста, те отисну онај запис на гробу Угљешина сина СтеФана који гласи : А се лежи Стефањ Кесара Оџглбше синњ.

Још путници разбираше за ону потајницу, од које се вратанца виде на северном зиду у припрати, али им г. Архимандрит рече да шу пљина те потајнице не иде у зид ни до врата која воде у цркву, и да у тој, тако краткој, шупљини нема ништа.

Али доцније, у Нишу, г. Мијаило Марковић, директор нишке гимназије, а рођени Крушевљанин, казиваше о тој потајници оваку причу:

Шупљина те потајнице била је, вели, много дужа, па је скраћена оваквим случајем, Још за Турака, потера је гонила неке хајдуке. Ови допадну у манастир, и затраже да их калуђери сакрију. То је било веома тешко п опасно. А хајдуци, знајући за ту потајницу, уђу у њу, и калуђерима заповеде: да потајницу зазидају на средини, докле потера прође. Тако се и уради. Али се потера у манастиру задржи толико да хајдуци, без ваздуха, и помру у потајници.

Бојећи се да се цела ствар не обелодани, и да с тих хајдука на манастир не удари страшна каштига, калуђери не хтедну после ни одзиђивати потајнице, него су се, од тога доба, служили само оним њеним делом, који им је остао шупаљ од врата до завитка !

Шта је пак онамо, у даљој шупљини потајнице, још нико није ни гледао.

' Џутешествиле по Сербиг Јоакима Вуича, стр. 108. __---_