Godišnjica Nikole Čupića

84 ДР ВАТРОСЛАВ ЈАТИЋ У СРБИЈИ И У Софији

Тешко је сад казати: колико се може веровати овој причи. Да су наши путници за њу знали кад су били у „Љубостињи, они би могли упитати кога онде о тој ствари. А овако, нека се та прича тек забележи, па други, који онамо оде, може трагати: колико у њој има истине.

На зиду који раставља препрату од цркве, на лево од врата, поред главе једнога светитеља, има запис који као да је писан тајном буквицом: тако се не може да разазна шта садржи; Г. Љ. Стојановић га је преписао, и јамачно ће ући у траг његовој садржини. 5

Преноћивши у Љубостињи, путници 12. септембра, захвалише за гостоприметво оцу Архимандриту, и кренуше се преко Трстеника, Рибника, и Стопање, пут Крушевца, у који приспеше у по дне истога дана.

Насип од Третеника до Крушевца нема више него два или три прелома, а широк је пуних старих 5 хвата. Тек данас и на њему, тако правом и тако широком, мостови, по шаљивом поређењу г. Јагића, тврде обраство међу Србима и Хрватима. Изузетак чини једини нови камени мост недалеко од Стопање.

У Крушевцу путници најпре разгледаше остатке од џамије испод града, поред пута, па онда одоше к цркви Кнеза Лазара, те пи њу са сваке стране промотрише.

Г. Јатић жали што је западно кубе неспретно, и без довољнога познавања старине, обновљено, те не одговара старом грађевинском свом облику; а можда би, рече, било боље да и цела црква није кречена, него само да је очишћена и отесана. Онда би се видела сва њена грађевинска лепота.