Godišnjica Nikole Čupića

ДР ВАТРОСЛАВ ЈАГИЋ У СРБИЈИ И У Софији 55

Кула Кнеза Лазара данас је само један остатак од рушевина; на њој се није одржао никакав знак некадашње јој лепоте и карактерности.

Г. Јатић и г. Стојановић, ходајући по шареној столици Лазеревој, изиђоше чак на Магдалу, и оданде се сладише лепотама Крушевца и његове околине.

После ручка, путници оставише Крушевац, и, прешавши преко расинскога моста, који Расина прети да обиђе, упутише се ка Сталаћу, имајући десно планину Љојсиње, у коју народно веровање ставља некадашњих седамдесет ш пет манастира, а лево Мораву (западну), и за њом Темнић. Већ у ставама двеју Морава Западне и Источне,“ минуше Кулу Тодора од Сталаћа и, прешавши преко моста, доспеше на железничку станицу.

Дочекавши београдеки воз, путници се укрцаше и одмах полетеше кроз живописну Сталаћску Клисуру поред црквице Св. Николе, и Св. Романа ка Ниту.

Ртањ се поносито помаљао иза Мозговске планине, а Голак, изнад Св. Стевана, чисто се сијао према вечерњему сунцу, докле је Јастребац плавим висовима својим ивичио видик с југа и југоистока. Г. Јатић је, тако рећи, гутао ове природне лепоте, а другови су му причали историске догађаје, старије и новије, који су се развијали у тој моравекој равни. Лице се његово обасјавало необичном радошћу када је, пролазећи поред које красне зграде, сазнао од другова да је то школа, да је то храм неговању просвете намењен.

У заход сунца воз стиже у Ниш, који се разастрбо на обе стране брзе Нишаве. На станици беху т. Директор нишке гимназије, Мијаило Марковић,