Godišnjica Nikole Čupića

ДР ВАТРОСЛАВ ЈАГИЋ У СРБИЈИ И У софији

99 У разговору с г. Министром, некако нехотице дође реч на Бугарски правопис. Готово сви књижевници, који ту беху, имађаху по штогод да зажале на свој садашњи правопис. |. Министар рече да је, баш с тога хаоса у писању, саставио комисију, која би утврдила каква таква правила за правопис. Г. Јагић на то, у подужем говору подеећаше: како је слаба корист кад власт узме да расправља питања која једина наука може како треба решити. Ограђујући се да не може улазити у појединости питања о Бугарској ортографији, он држи да рођени Бугарин, који би потпунце ехватао и осећао дух језика свога, а био би добро обавештен о природи и служби правописа, то питање може најбоље расправити и ствар уредити. А у том послу Бугари се с коришћу могу угледати на правопис Српски, који је, ваљда, у свој Јевропи и најпростији и најсавршенији. — Тегоба је, рећи ће један од професора Бу-

гара: —- што се баш е тога угледања диже жестока опозиција... — Не мари, продужава г. Јагић: — и у Срба

је опозиција трајала 50 година, па је, најпосле, истина ипак победила! Нека се у вас нађе човек писац који би лисао или народне умотворине, или и своје властите саставе, најчистијим и најправилнијим народним језиком, и нека би то писао најлогичнијом, најпростијом ортографијом, као у нас што је радио Вук; тај ће човек, извесно је, изазвати опозицију свих краткоумних и необавештених противника, али ће, најпосле, победити као што је и Вук у нас победио.