Godišnjica Nikole Čupića

104 ДР ВАТРОСЛАВ ЈАГИЋ У СРБИЈИ И У Софији

Уморни од хода, а и од разноврсних утисака, софиски познаници свратише с путницима у гостионицу, која се зове Дрвени Рак. Ту се сви лепо освежише пивом п прихватише неким ћебапчићима, који могу показати колико еу блиски Београд и СоФија чак и онда кад мезете пиво.

После по дне Српски гости, с г. Д-ром Шишмановим, извезоше се преко Софиског Поља под Витоту, у село Бојану, где има знаменита стара црквица из ХТУ века, с пнтересним Фрескама унутра. Црква је са свим налик на нашу Руденицу, пили на стару Смедеревску Цркву.

Код те цркве има нова основна школа. Баш кад се путници приближаваху к цркви, деца се играху у порти. Г. Јагић, видећи то јато веселе лечице, рече г. Стојановићу:

— Хајдете, г. Љубо, да се мало забавимо дијалектологијом с оном децом !

Али докле путници обиђоше око порте, и нађоше врата да уђу унутра, учитељ распусти децу да иду кућама !!

Ту су путници разгледали око цркве гробне каменове. Крстови ти, отесани од камена пешчара, имају на сваком од своја три горња крака на средини испупченоест, као што је половина од повеће јабуке. Они су са свим елични се нашим старим гробним белезима. Таких крстова путник нарочито виђа у округу рудничком на путу од Крагујевца у Чачак.

Поред Бојанске цркве тече жива једра вода, која се зове Љојанска Река, п на којој, једна до друге, мељу 35 воденица! Од цркве се лепо види како је низ Вптошу прокопан дубок ров, којим су пружене деви што озто с планине воде воду у Софију.

| | | Е